|
|
|
NORMALAN RAZVOJ GOVORA
I JEZIKA
ROĐENjE - prvi krik-plač
Od pojave prvog krika-plača na rođenju počinje razvoj govorne
komunikacije. Analiza prvog krika po rođenju pokazala je da on
sadrži sve akustičke elemente govorne akustičke strukture, koje
su inače prisutne u govoru. Tonalna karakteristika prvog krika
kreće se u govornom frekventnom području od 20-5500 Hz, a
dinamika intenzitetnog variranja akustičkih elemenata je 30-40
dB, što odgovara rasponu intenziteta izgovornih glasova.
Trajanje prvog krika (ekspiratorni krak), kreće se od 1.25-1.84
sec., što se poklapa sa trajanjem složene rečenice koja se
formira sinhronizacijom mišića larinksa i rezonatornog prostora.
Ovo ukazuje da su opšte govorne univerzalije prisutne u prvom
kriku i u zavisnosti od govora sredine, dete može da razvije
bilo koji jezik.
Neka istraživanja ukazuju da se analizom osnovnog laringealnog
glasa (Fo) plača uočavaju značajne kvalitativne i kvantitativne
razlike između dece sa oštećenim i dece sa normalnim sluhom, što
znači da sluh od prvog dana po rođenju ima svoju ulogu u razvoju
govora, kroz auto fid-bek kontrolu sluh-Fo.
Novija istraživanja su pokazala da se 6-7-og dana po rođenju
uočava disfonija u plaču novorođenčeta. Akustička slika plača je
oskudnija, tonalno kretanje pada ispod 4000 Hz, sa uočljivim
padom subglotalnog i transglotalnog pritiska, sa čestim
kombinacijama "stenjanja" u toku plača što, uslovno rečeno,
odaje utisak "laringealnog treninga" za uspostavljanje normalnog
fonatornog pritiska i tenzije govornog aparata. Ova pojava traje
samo jedan dan i iziskuje dalja fokusirana istraživanja. Međutim,
naša dosadašnja iskustva ukazuju da je disfonija izraz prelaska
na više adaptivne funkcije neophodne za govornu komunikaciju i
da je ovo "kritičan period" u kome se uspostavlja složenija
kontrola subglotalnog, transglotalnog i glotalnog pritiska i
laringealne muskulature, neophodne za dalji razvoj govora.
Posle ovog perioda uočava se razlika u vrsti plača koja je
imanentna vrsti fiziološke potrebe. Plač novorođenčeta se
razlikuje kada je u pitanju glad, umokrenost, bol. U zavisnosti
od fiziološke potrebe, uočavaju se razlike u tonskim i
intenzitetnim variranjima sa pauzama koje imaju značenje "iščekivanja"
zadovoljenja potrebe, tj. plač je prisutan kao signal-poziv za
zadovoljenje njegove psihofiziološke potrebe.
Prelingvalni razvoj
Gukanje
0.5-2. meseca
Od druge polovine prvog meseca, započinje I period vokalizacije
(gukanja). To je period kada dete svojim glasanjem, kroz plač
ili gukanje "saopštava" okolini svoje psihofiziološko stanje,
istovremeno razvijajući osećanja pozitivnog i negativnog
emocionalnog stanja čiji je uzrok vezan za njegove
psihofiziološke potrebe.
Kao prvi krik i plač, i I period gukanja ima svoje različite
uzroke, koji su duboko ukorenjeni u psihofiziološku organizaciju
ljudskog organizma, u prilog čemu govori činjenica da i teško
slušno oštećena novorođenčad razvijaju gukanje i tepanje, ali se
oni razlikuju po kvalitetu i kvantitetu, kao i u vremenskoj
dinamici razvoja od normalno čujućih vršnjaka.
Gukanje nije suprotnost plaču, već ih treba posmatrati kao
kontinualni razvoj verbalne komunikacije. Kako se gukanje
razvija i kod teško slušno oštećene dece, može se pretpostaviti
da je njegovo pojavljivanje predominantno vezano za bilošku
strukturu govora, analogno generalizovanim pokretima ruku i nogu,
tj. sinhronizacija fonacije i "igre govornim organima" rezultuje
pojavom gukanja. Podrška takvoj hipotezi je i činjenica da se u
periodu gukanja prvo pojavljuju uobličenije forme budućih
izgovornih glasova – fonema vokala A, E, U.
2-3. meseca
U ovoj fazi pojavljuju se novi nukleusi glasova iz grupe nazala
(M i N), a kasnije i nukleusi budućih glasova iz grupe ploziva
(G, B, D).
Karakteristika II faze gukanja je vokalizacija (raspevavanje)
pojedinih vokala kojoj prethodi kontinuirana produkcija
neutralnog glasa ∂, kao i obilje varirajućih fonacija (bez
artikulacionih pokreta- vriskanje i podvriskivanje) sa visokim
stepenom oscilacije tona i intenziteta.
U ovoj fazi gukanje nije vezano za određen govor okoline, već je
izraz dečjeg osećanja, emocija i potrebe za komunikacijom i može
se prihvatiti kao sredstvo komunikacije sa drugim ljudima. Ono
predstavlja "detetov govor", kojim podražava opšte
karakteristike ljudskog govora (a ne maternjeg jezika), kojim
ono "priziva" okolinu da komunicira s njim i predstavlja
rezultat istorijskih sumacija razvoja govorno-motornih reakcija
čoveka.
3-5. meseca
U permanentnoj interakciji sa okolinom od rođenja, u
trećoj fazi gukanja, dete u svoju vokalizaciju uključuje
kompletan rezonatorski prostor i od nukleusa glasova razvija
preciznije forme vokala A, E, i U. Istovremeno se pojavljuju
prvi nukleusi budućih izgovornih glasova-fonema iz grupe
frikativa, forma glasa J, kao i bezvučnih ploziva P i T.
Karakteristična je pojava ovih nukleusa glasova, naime, P i T se
u ovom periodu javljaju na kraju kontinualne sekvence gukanja,
kao prirodan kraj "iskaza" (a>>>p>, e>>>t>), s tim što je u
njihovoj strukturi period eksplozije zamenjen frikcijom. Nukleus
glasa J javlja se spontano, kao "spona" u povezivanju glasova A
i E (a>>j>e>>). Ovako formirani artikulacioni nizovi, mogu se
smatrati zametkom nukleusa slogova. Uočljivo je pojavljivanje
nekih konsonantnih oblika, koji se ubrzo gube i pojavljuju se
veoma kasno u artikulaciji, kao na primer: Lj, Nj, H, itd.
U ovom periodu, u kontinualnim sekvencama gukanja, uočava se
redosled aktivnosti artikulatora koje predstavljaju skraćenu
rekapitulaciju I i II faze gukanja, tj. započinjanje sekvence je
uvek sa neutralnim glasom ∂ (uključenje Fo), zatim sledi
formiran vokal (uključuje se rezonator), koji se raspevava i
pridodaje mu se ili drugi vokal ili jedan od navedenih
formiranih nukleusa glasova (∂>a>>>>>m>>).
Karakteristike gukanja u ovom periodu su: pojava velikog broja
diftonga (koji inače ne postoje u našem jeziku), skraćivanje
trajanja vokala u nizu, njihovo povezivanje kroz karakteristične
forme:
- tri različita vokala, od kojih su prvi i drugi kraći, a treći
dug (eau>>>);
- tri vokala, od kojih su prvi i treći isti, s tim što su prva
dva kraća, a treći je dug (eae>>>);
Gukanje - brbljanje
5-6.meseca
U periodu od 5-6 meseci, prethodnoj formi, posle duže
vokalizacije trećeg glasa, pridodaje se vokal ili konsonant (eae>>>>b,
eae>>>>u). Možemo reći da se u ovom periodu formira nukleus
buduće rečenične melodije, kroz dužinu sekvence gukanja (koja će
u budućnosti imati značenje), kompoziciju tona i dinamiku
intenziteta.
Usled kontinuiranog procesa razvoja govora, prožimaju se njegove
prelingvalne razvojne faze, tako da je veoma teško odrediti
oštru granicu prelaska gukanja u fazu brbljanja. Upravo ovaj
period može se označiti kao prelazna faza od gukanja ka
brbljanju, jer obiluje kombinacijama prisutnih vokala i
suglasničkih formi budućih glasova u formama slogova, kao i
najvećim brojem konsonantnih formi budućih glasova.
Istovremeno, u ovom periodu dete počinje da sedi.
Brbljanje
6-7. meseca
U periodu od 6-7-og meseca najuočljiviji je razvoj trajanja i
uobličavanja artikulacije vokala i formi navedenih suglasnika,
kroz njihovo povezivanje u slogove, koje je bliže pesmi nego
govoru. Pojavljuju se forme glasova iz grupe laterala (forma
glasa L), i iz grupe frikativa (forme glasova H, F, V). To znači
da je dete, uz savladane pokrete iz prethodnih faza (labijalni
pokreti, podizanje tela i korena jezika, velarni pokreti)
ovladalo svim osnovnim pokretima artikulacionih organa, kao što
je podizanje vrha jezika (neophodno za formiranje glasa L i niza
složenijih glasova) i ostvarivanje labio-dentalnog kontakta
neophodnog za produkciju glasovnih formi F i V.
Iako se pojavljuje veliki broj suglasnika u kombinaciji sa
vokalima, njihove forme su nestabilnije u odnosu na vokale.
Jedna od opštih karakteristika suglasnika koji se pojavljuju u
ovom periodu je šire mesto artikulacije (i kada su u potpunosti
formirani) u odnosu na glasove koji se ne pojavljuju, kao što su
frikativi S, Š, Ž, Z, ili cela grupa afrikata (C, Ć, Č, Đ, Dž),
koji zahtevaju visok stepen senzomotorne koordinacije pokreta i
precizno mesto artikulacije.
7-9 meseci
Glasanje deteta obiluje diskontinuiranim slogovima, koji sadrže
2-3 glasovne forme, u kombinacijama vokal-konsonant,
vokal-konsonant-vokal, konsonant-vokal-vokal,
vokal-vokal-konsonant i vokal-vokal-vokal-konsonant, kao i
multisilabično ponavljanje navedenih slogova.
Brbljanje se može tretirati kao dečja potreba za komunikacijom
svojih osećanja, željom da imitira ljudski govor putem koga
ulazi u svet odraslih, uživajući u svojim sposobnostima da
artikuliše izvesne glasovne skupove.
Kako smo već ukazali, proširena sposobnost auditivne percepcije
opada od šestog meseca, da bi od 8-12. meseca potpuno nestala
sposobnost deteta da razlikuje glasove koji ne pripadaju
njegovom maternjem jeziku (bez obzira na to da li su suglasnici
ili samoglasnici).
U ovom periodu dete se uspravlja i može da stoji.
Progovaranje
9-12 meseci
Faza progovaranja pripada periodu od kraje prve
godine i vezuje se za pojavu prve socijalizovane reči kojom dete
svesno imenuje predmet ili biće, tj. kada otkriva da glasom može
označiti predmete i pojave. S obzirom na pojavu prve reči, sva
deca su podeljena u dve grupe: najnaprednija deca (prva reč se
javlja između devetog i desetog meseca); najbrojnija deca (prva
reč se javlja između 11. i 13. meseca). Osnovna vrsta reči od
koje dete polazi je imenica, dok se ostale vrste reči vezuju za
nju. U početku progovaranja to su reči sa ponavljanjem istih
slogova, a kasnije i sa različitim slogovima (de-da; te-ta; pade...).
Obično se period progovaranja poklapa sa periodom prohodavanja.
Razvoj govora od prve do sedme godine
12-18 meseci
Dete razume jednostavne naloge (''dođi'', ''daj'', ''idemo'').
Prepoznaje imenovane predmete i delove tela i pokazuje ih na
zahtev. Pokreti usana, jezika i mekog nepca su dobri. Pojedine
delove tela označava u slogovima. Intenzivno vokalizuje i
ponavlja reči za odraslima. Ima aktivan rečnik od 6-8 reči.
Spontano imenuje poznate predmete, interesuje se za slike i
pokušava da ih imenuje. Koristi frazu od dve reči.
dve godine
Razume i pravilno reaguje na situacione naloge i verbalne
zahteve tipa: ''Pokaži mi kuću, čoveka, kapu....; lutkino oko,
nos, usta, kosu, nogu, ruku, pupak...'' Može da isprati
jednostavna uputstva; razlikuje ''unutra i ''ispod.'' Zna da
imenuje nekoliko osnovnih boja. Može da sluša priče i da gleda
slike. Zna da imenuje i traži rečima poznate predmete: lopta,
ključ, sat, lutka...tj. ima rečnik od oko 300 reči. Gradi proste
rečenice, a u govoru pravilno koristi sve samoglasnike i oko 25%
suglasnika. Upotrebljava imenice, glagole, zamenice. Počinje da
upotrebljava neke od ''ružnih'' reči. Odgovara na pitanja: ''Kako
se zoveš?'' Kako laje pas?'' ''Kako mjuče maca?'' Priča o nekim
svojim događajima. Komentariše dok crta; vodi razgovor sa samim
sobom ili sa igračkama. Saopštava svoje želje, probleme i namere.
Počinje da upoređuje dva slična predmeta ili jednostavne slike.
tri godine
Od šest pokazanih predmeta tačno pokazuje gotovo sve, a imenuje
tri ili više. Može da prepozna na osnovu slike za šta se predmet
upotrebljava: ''Pokaži mi nešto što jedemo?'' ''Pokaži mi nešto
što ti oblačiš?'' Prstima pokazuje ili kaže koliko ima godina;
može da odredi svoj pol. Može da ponovi 2-3 besmislena sloga ( i
da ih se seti posle 15 sekundi) i grupu od 2 ili 3 broja: 3, 1,
2 itd. Broji do tri i imitira ritam od 4 takta. Počinje da
upoređuje boje i postaje svesnije sličnosti i razlika. Na nalog
izvodi onomatopeju ili oponaša neku emociju. Imenuje veliki broj
predmeta i u komunikaciji koristi rečenice. Inače, faza kratke
rečenice javlja se oko i posle druge godine, a ekspanziju
doživljava u trećoj godini. Rečenica se sastoji od tri-četiri
reči, ali je nepotpuna. Tokom treće godine dolazi do uvećanja
obima i raznovrsnosti vokabulara i to u takvoj meri da su se
precizna izračunavanja ili određivanja norme govorne leksičke
učestalosti pokazala nemogućim (od 500 do 1000 reči). Do kraja
treće godine dete treba da koristi sve vrste reči i to sledećim
redoslem:
1. imenice i uzvike istovremeno (do godinu ipo dana),
2. priloge i prideve istovremeno (posle godinu ipo dana),
3. glagole (krajem druge godine),
4. zamenice (krajem i posle druge godine),
5. partikule, predloge, veznike i brojeve (u trećoj godini).
Dete ovog uzrasta koristi od 50 do 70% suglasnika. Zna da
recituje kratku pesmu.
četiri godine
Na uzrastu od 4 godine dete ulazi u fazu “radoznalosti”, kada se
posebnim intenzitetom razvija saznanje o svetu koji ga okružuje,
koristeći se u velikoj meri jezikom. Imenuje tačno veliki broj
predmeta; koristi analogne reči: veliko-malo, bata-seka idr.;
raspolaže rečnikom od oko 1500 reči. Zna da opiše slike. Daje
adekvatan odgovor na pitanja: ''Šta radiš kad si sanjiv?'' Šta
radiš kad si gladan?'' ''Šta radiš kad ti je zima?'' Broji do
pet i više i ima brojne predstave za 2 ili 3. Zna da imenuje 2-3
boje. Ponavlja 3 do 5 besmislenih slogova i seća ih se posle 30
sekundi. Govori razumljivo i potpunim rečenicama. Priča o sebi,
o drugima, o svojim događajima. Igra se izmišljenih igara.
Radoznalo prati sadržaje priča i postavlja pitanja. Razlikuje
levu i desnu stranu tela, prepoznaje i imenuje prst na obe šake
kao palac. Voli da razgovara telefonom sa poznatim osobama. Zna
pesmice od tri strofe.
pet godina
Pravilno koristi sve elemente govora. Govor je u potpunosti
gramatičan. U rečenicama koristi veznike: jer, ali, ili.
Definiše jednostavne reči. Ispravno razlikuje jutro od večeri.
Prepričava priče koje je čulo. Broji u nizu do 10 i ima brojne
predstave za 3 ili 4. Može da ponovi 4 ili 5 besmislenih slogova
i da ih se seti posle 45 sekundi. Ima rečnik od 2000 reči ili
više. Izgovara i koristi 100% suglasnika. Ispravlja sopstvene
greške pri izgovaranju novih reči. Zna koliko nogu ima pas, koja
životinja daje mleko.
šest godina
Potpuno razume govor okruženja; izvršava tri uzastopna zahteva
data verbalno. Može da ponovi 4-5 besmislenih slogova. Govor je
u potpunosti gramatičan. Prepričava i duže priče koje je čulo.
Može da definiše jednostavne reči. U izgovoru pravilno koristi
svih 30 glasova srpskog jezika. Broji do 10 i više i ima brojne
predstave za 3 ili 4. Posle perioda intenzivnog razvoja rečnika,
oko šeste godine dolazi do njegovog sužavnja. Sposobnost
korišćenja figurativnih izraza i uočavanja dvostrukih značenja
razvija se uglavnom posle šeste godine. Nešto pre polaska u
školu, javlja se period stvaralaštva u jeziku.
sedam godina
Ovo je period polaska u školu kada rečenica deteta dostiže nivo
razvijenosti rečenice odraslih sa svim rečeničnim oblicima, iako
često nema svoju dužinu i raznovrsnost. U potpunosti je ovladalo
vremenima. Dete praktično koristi sve vrste reči, ali su
najfrekventnije imenice i glagoli. Slike opisuje složenim
pojmovima. Može da prepriča ispričanu priču sa bogatijim
sadržajem. Zna da imenuje godišnja doba i objasni razliku između
njih. Vrši analizu i sintezu reči od 4-5 glasova. Zna da broji
do 20 unapred i unazad. Mada je dete u ovoj fazi dostiglo
rečenični oblik odraslih, njegov put jezičkog razvoja nije još
završen.
|
|
|
