|
|
|
PERIODIZACIJA
|
UZRAST |
STIMULUS |
REAKCIJE |
METODE ISPITIVANjA STANjA SLUHA |
|
1-3 meseca |
- iznenadni zvuci i šumovi
- zvono
- zvuci koraka
- glas majke |
- nestabilne, verijabilne i nezrele jer motorni sistem
nije dovoljno razvijen, ali se po njima može videti koji
ga zvuci plaše, a koji ga zabavljaju, koji su mu
prijatni, a koji neprijatni
- pogledom prelazi sa predmeta na predmet
- umiruje se, traži očima izvor zvuka. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
|
od 4. meseca |
- majčin glas |
- dete okreće glavu sa očiglednom tendencijom ka
lokalizaciji;
pokreti glave su horizontalni. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
|
do 6 meseci |
- glasovi ukućana i češćih posetilaca
- lavež psa, mjaukanje mačke, zvonjenje zvona ili
telefona, poziv po imenu
- majčin glas |
- prepoznaje i reaguje promenom raspoloženja
- povećana pažnja i okretanje glave u pravcu zvuka
- vokalizacijom daje na znanje da prepoznaje majku. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
|
kraj 6-og meseca |
|
- počinje da oponaša zvuke koje je čulo. Opšta
muskularna reakcija tokom perioda 4-6 meseci se već gubi,
a pokreti glave ka izvoru zvuka postaju usmereniji, dete
reaguje i na zvuke koji su ispod ravni glave i to tako
što prvo skrene glavu horizontalno prema zvuku, a zatim
vertikalno na dole. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
|
7 meseci |
- zvučni izvori |
- "Oštri razvojni kontrast". Dete se već naviklo na
zvuke i oni počinju mnogo kompleksnije da deluju na
njegovo ponašanje. Pokazuje povećanu senzitivnost na
razne zvuke, jasnu diskriminaciju pojedinih zvukova sa
adekvatnom promenom ponašanja i odgovarajućom
tendencijom imitacije. Uočava se prepoznavanje razlika
među zvucima, početak razumevanja njihovog značenja,
adekvatne interpretacije, sticanje prvih pojmova, a
prema prirodi zvuka počinje da se javlja i odgovarajući
motorni odgovor. Sve više nerazumljivo brblja.
Dete već ZNA DA SLUŠA I ČUJE, pa se shodno tome javljaju
i odgovarajući pokreti pošto je motorni razvoj već
odmakao. Ukuloko se u ovom periodu ne javi pokret glave
u pravcu zvuka onda se sa sigurnošću može tvrditi da
reakcije deteta nisu adekvatne. Uzrok tome može biti
oštećenje sluha, ali i retardacija bilo u psihičkom ili
motornom razvoju.
- lučno skreće glavu u stranu i dole i to u jednom
pokretu (ranije su postojala dva pokreta - prvo u stranu
pa dole). Počinje i skretanje pogleda naviše. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
|
8 meseci |
- zvučni izvori |
- Lučno skreće pogled u jednom pokretu i gore i dole. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
|
9 meseci |
- zvučni izvori |
Skreće pogled u svim pravcima, s tim što pogled ukoso ne
ide više lučno već dijagonalno i pravo. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
|
7-12 meseci |
govor |
Dete pokazuje da razume reči koje označavaju predmete i
lica koji su mu značajni. Prepoznaje imena pojedinih
članova porodice, igračke, predmete iz neposrednog
okruženja i hranu. Pri kraju ovog perioda počinje da
izvršava neke proste komande. Sluša i imitira neke zvuke
ili onomatopeje, pokušava da izgovori nove reči. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
|
12 - 18 meseci |
govor |
Pored reči "mama", "tata", "no-no", ''pa-pa'' i sličnih,
zna i neke komplikovanije izraze: "nema", "još" i sl.
Razume jednostavne naloge: "Dođi, "Daj", "Idemo". Ima
aktivan rečnik od 6-8 reči. Spontano imenuje poznate
predmete. Kod dece sa teškim oštećenjem sluha ovih reči
neće biti. Kod lakših oštećenja mogu biti manje ili više
izmenjene sa aspekta kvaliteta izgovora i boje glasa. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
|
2 godine |
govor |
Ima rečnik od prosečno 300 reči. Ima 25% suglasnika (plozivi
i nazali). Vodi ''razgovor'' sa samim sobom ili
igračkama. Svaki zastoj u ovom periodu može ukazivati na
oštećenje sluha. U vom periodu se pored distraktivnih
testova mogu primeniti i kooperativni testovi
ispitivanja sluha. Glavna im je svrha da se pomoću
raznih zvukova izazove okretanje deteta prema izvoru
zvuka. Vrlo je važno da se reakcija izazove iza leđa
deteta, kako bi se izbegli eventualni pogrešni zaključci.
Upotrebljavajući zvuke raznih frekvencija i intenziteta
mogu se dobiti veoma pouzdani rezultati u pogledu stanja
sluha deteta. |
- Reakcija na zvuk
- Impedancmetrija
- OAE
- AEPMS |
Značaj
ranog stimulativnog tretmana
Poznato
je da se rezerve ljudskih potencijala kriju u ranom dečjem
yzrastu,
a za one čiji su biološki potencijali umanjeni, rani dečji
period je jedina mogućnost da poprave svoje životne šanse, jer
je u tom periodu porast moždane mase i debljine moždane kore
najveći, a oko 75% funkcija se razvija u istom periodu.
Studije
ranog iskustva pokazale su da je za normalan razvoj neophodna
adekvatna spoljašnja stimulacija i aktivnost u ranom periodu
života. Samo spontano sazrevanje nije dovoljno za normalan
razvitak.
Tretman
poremećaja govora posle ozleda centralnog nervnog sistema u
detinjstvu zasniva se na stimulisanju mijelinizacije neurona
kore, prilivom odgovarajućih senzomotornih aktivnosti. Njima se
stimuliše mijelinizacija primarnih polja, kao i susednih,
sekundarnih, koja se pobuđuju impulsima iz primarnih polja.
Organizatori govora su sekundarna polja oko slušnih, vizuelnih i
motornih primarnih polja. Senzomotrone aktivnosti, organizovane
tako da jedna iz druge proizilaze, podstiču diferenciranje
funkcija i sazrevanje predela kore koji ih izvršavaju. To takođe,
stimuliše i sazrevanje i dogradnju govornih predela kore koji ih
izvršavaju
kao i sazrevanje i dogradnju govornih predela kore koji su
oštećeni.
Stimulacije
deteta moraju biti multimodelne, tj. da zahtevaju što šire polje
sa ciljem uspostavljanja senzornih intergracija. Ona treba da
započne pre isteka senzitivnog perioda razvoja pojedinih
psihičkih funkcija kod detetea, jer posle ovog perioda,
funkcionalni oporavak je znatno smanjen.
Cilj
ranog tretmana je podsticanje normalnog razvoja funkcija i
sprečavanje nastanka sekundarnih poremećaja.
|
|
|
