Audiolingvistička dijagnostika
U audiolingvističkoj laboratoriji se sprovodi rana dijagnostika sluha primenom standardnih procedura: OAE, bihevioralni auditivni testovi, ksafametrija, impedancmetrija, tonalna audiometrija i primena sofisticirane IEFPG baterije testova. Rana dijagnostika se primenjuje od prvog meseca po rođenju do adolescencije. Okosnica rane dijagnostike je u holističkom pristupu analize i sagledavanja uzročno posledičnih odnosa, bioloških, bakterioloških, psihofizioloških i nutritivnih rezultata.
Read more: Audiolingvistička...
Poremećaj govora i jezika
Na osnovu klasifikacija oštećenja sluha ne može se steći uvid u vreme nastanka oštećenja sluha, niti u kvalitet slušnog ostatka (očuvanost frekventnog područja, što je sa aspekta habilitacije govora i jezika bitno). Uviđajući ove nedostatke Kostić je izvršio klasifikaciju oštećenja sluha (tabela 1) kojom definiše dva kriterijuma klasifikacije: vreme nastanka oštećenja sluha i kvantitet i kvalitet slušnog ostatka - procenjen na osnovu tonalne audiometrije ili AEPMS-a (Sovilj, Pantelić, 1996; Pantelić, 2002). Vreme nastanka oštećenja sluha pokazuje koliki je vremenski period protekao od rođenja do nastanka oštećenja sluha, odnosno šta je kod deteta postojalo od govora u trenutku nastanka oštećenja, na osnovu čega se planiraju metodski postupci i sadržaji rada. Kvalitet i kvantitet slušnog ostatka ukazuju na auditivni status sa aspekta potencijalnih mogućnosti razvoja govora i jezika.
Read more: Poremećaj govora i jezika
Normalan razvoj govora i jezika
ROĐENJE - prvi krik-plač
Od pojave prvog krika-plača na rođenju počinje razvoj govorne komunikacije. Analiza prvog krika po rođenju pokazala je da on sadrži sve akustičke elemente govorne akustičke strukture, koje su inače prisutne u govoru. Tonalna karakteristika prvog krika kreće se u govornom frekventnom području od 20-5500 Hz, a dinamika intenzitetnog variranja akustičkih elemenata je 30-40 dB, što odgovara rasponu intenziteta izgovornih glasova. Trajanje prvog krika (ekspiratorni krik), kreće se od 1.25-1.84 sec., što se poklapa sa trajanjem složene rečenice koja se formira sinhronizacijom mišića larinksa i rezonatornog prostora.
Read more: Normalan razvoj govora...
ГОВОР И ЈЕЗИК 2017
VI интернационална конференција о фундаменталним и примењеним аспектима говора и језика
27-29 Октобар 2017 ● Београд, Србија
(last update 25.10.2017.)
ГОВОР И ЈЕЗИК 2017, VI Интернационална конференција о фундаменталним и примењеним аспектима говора и језика, одржаће се у Београду, Србија, у периоду од 27.-29. октобра 2017. године. Конференцију организују Центар за унапређење животних активности (ЦУЖА) и Институт за експерименталну фонетику и патологију говора (ИЕФПГ) из Београда, под покровитељством Министарства за просвету науку и технолошки развој Републике Србије. На конференцији ће се презентовати предавања по позиву као и научни радови у виду усмених презентација и постера.
Циљ конференције је размена знања из различитих научних области које се баве изучавањем говора и језика с аспекта фундаменталних и примењених знања. Имајући у виду да је говор и језик најсложенија психофизиолошка функција људског организма и да је не само средство споразумевања већ и сазнавања, холистички приступ је императив у њиховом изучавању. У циљу подршке холистичком пристипу у изучавању и истраживању говора и језика сви радови на конференцији ће бити пленарно саопштени. Основне теме конференције, али не и једине су:
■ лингвистика, фонологија и фонетика
■ експериментална фонетика
■ неуролингвистика и психолингвистика
■ психофизиологија слуха, говора и језика
■ прозодија и перцепција говора
■ когниција, понашање, учење, говор и језик
■свест, мишљење и психосоматика
■ нелингвистичке информације и говор
■генетика, говор и језик
■ филозофија језика
■ естетика и говор и језик
■ пренатални корени комуникације
■ технологије у области говора и слуха
■ говор и језик – социолошки и културолошки аспекти
